MUZIČKI LIMBO

Muzička kritika i napisi o muzici

Roman Simović violina, Crnogorski simfonijski orkestar i dirigent Bojan Suđić na 55. Bemusu, 11. X 2023.

Koncertno veče na kome se nalaze dva obimna dela Dmitrija Šostakoviča, Koncert za violinu i orkestar broj 1 u a molu i Simfonija broj 7 u C duru Lenjingradska,zahteva veliku koncentraciju slušalaca. Ne samo što su u okviru žanrova kojima pripadaju ove kompozicije monumentalne, već i poseduju složenu dramaturgiju i postavljaju izuzetne zahteve pred izvođače. Crnogorski simfonijski orkestar kojim je dirigovao Bojan Suđić, beogradskoj publici se predstavio kao uvežban ansambl čiji vođa odlično poznaje složenu značenjsku strukturu dela koje izvodi, dok bismo nastup violiniste Romana Simovića sa punim pravom mogli da okarakterišemo kao spektakularan.

Koncertmajstor i solista Londonskog simfonijskog orkestra, ovaj violinista je u izvođenju prvog violinskog koncerta Šostakoviča pokazao izuzetnu veštinu upravljanja različitim značenjskim segmentima dela iskazanu kroz dozirano kontrolisanje napetosti. Odlično izbrušen i prodoran a ipak mekan ton, zaista je mogao da podseti na nekadašnje sviranje Davida Ojstraha. Intenzitet melodijskih smenjivanja ostvaren kroz zatamnjenu liričnost, slušaoce je vodila od početnog racionalnog pokreta uma koji sa pažnjom prati matematički dobro proračunate linije dela, pa sve do momenta prelaska u sferu iracionalnog prepuštanja stihiji burlesknog igračkog vihora koji se povremeno provlači.

Upravo zbog činjenice da kod Simovića ni u jednom momentu nije došlo do popuštanja intenziteta po kome je Šostakovič i inače karakterističan, govori o tome da bi ovaj violinista mogao da se svrsta u sam vrh izvođačke umetnosti. U tom smislu, posebno bismo mogli da istaknemo kadencu trećeg stava koncerta u čijem izvođenju ne samo što je sabrano celokupno tehničko umeće ovog violiniste, već je i igra između podizanja napetosti i njenog popuštanja u tom momentu dovedena do svog vrhunca. Složene melodijske strukture koje krase delo Šostakoviča, Simović je, u izvođenjima na bis dva početna stava Sonata za violinu solo broj 4 i 2 Ežena Isaija, zamenio još složenijim harmonsko-melodijskim sklopom u kome su jasno bile istaknute pojedinačne deonice pratnje i glavne melodijske linije, pokazujući pri tom i tehnički perfektno vladanje instrumentom.

U izvođenju koncerta koji je po svemu koncipiran kao simfonijsko delo, Crnogorski simfonijski orkestar kojim je rukovodio Bojan Suđić se pokazao kao izvrsno uvežban. Verovatno da je mnogo umeća trebalo da bi se kontrolisao ogroman izvođački aparat koji je na momente pretio da pokrije zvuk solističkog koncerta što se ipak, zahvaljujući dirigentu, nije desilo. Bilo da je reč o interpetaciji violinskog koncerta ili Lenjingradske simfonije Šostakoviča, zaista bi trebalo da se pohvali izuzetna angažovanost članova ansambla, uglavnom sastavljenog od mlađih ljudi. Lako pokretni gudači dobro uobličenog tona u visokim deonicama, precizno izvedena udvajanja pojedinačnih instrumenata, naročito drvenih duvačkih, deonica horni koja je za svaku pohvalu i precizni upadi limenih duvačkih instrumenata uz ritmički odlično ukomponovanu sekciju udaraljki, pokazatelj su rada sa orkestrom koji je sasvim očigledno, doveo do fascinantnih rezultata.

Dirigent Bojan Suđić je preciznim upravljanjem Crnogorskim simfonijskim orkestrom uspevao da izgradi značenjske celine u kojima je ilustrativnost scena delovala nedvosmisleno jasno. Izvesti dva dela tako složene strukture kao što su Koncert za violinu i orkestar broj 1 i Lenjingradska simfonija Šostakoviča na jednom koncertu zaista predstavlja podvig i za dirigenta i izvođače. Izborom repertoara, Suđić je rizikovao pad tenzije koji bi neminovno mogao da pređe u monotoniju. Međutim, upravo se desilo suprotno i kao rezultat posvećenog rada i očigledno suverenog vladanja složenom strukturom Šostakovičevog dela od strane dirigenta, došlo se do toga da smo prisustvovali koncertu koji će svakako postati jedan od zaštitnih znakova ovogodišnjeg festivala Bemus.

Autor je Srđan Teparić, docent na Katedri za muzičku teoriju FMU u Beogradu.